Nemerljivim metafizičkim beličinama prostora i vremena, suprotstavlja neiscrpnost trenutka, a idealu dovršenosti – savršenstvo onoga što nikad ne može biti dovršeno. Neizraziva je. Neizrazivost znači ne da nema izraza – nego da su svi izrazi nedovoljni da obnove ono što ih izaziva. Posedovanje je onoga što nas prevazilazi i što nas poseduje naknadno, u čemu se pokazuje beskraj, vapaj, čarolija, jednostavnost, kliktaj, opomena, budućnost, prošlost i sadašnjost, nesputanost, nežnost i dar. Lucidno zadovoljsvo mišljenja. Neshvatljiva očiglednost. Nesvodljivost. Ljubav.

Okrenuta svetlosti i svetosti, iskonu, prapesmi, tradiciji i modernom, okružen senkama svakodnevice, opiranje trivijalnom. Filozofiju življenja spaja sa estetskim doživljajem, a estetičkom konteplacijom iskazuje jedinstvenost i neponovljivost postojanja. Pogled kroz postojeće u nestvarno. Opomena nemoći tragične iluziji, kazna previše bolna da ne bude stvarna, iskušenje, bdenje, greh imenovan i razlog postojanja, prosuta milost, iskupljenje. Borba u dubinama nas jer daleko beše neba spas. Bog i Đavo, pravda proživljena. Neporecivost.